Posle tebe ne znam nikoga da volim.
Svako drugo srce ranim i zabolim.
I dok sa njom za ruku se držiš,
jecaj moj da l’ cujes, da l’ možeš da izdržiš?
Da danas ne zastaneš, suzu da zadržiš?
U dva života plakaću za nas.
I srce ce pući kad čuje konja kas,
što danas te voze da njoj se obećaš.
A kleo si se meni. O, da li se secas?
U život se kleo, znaj sebe prokleo!
Moj dah zadnji sad poklanjam tebi.
Možda sa tobom srećna bila ne bih.
U ovom životu to saznati neću.
A sad, znam, red je – želim ti svu sreću!
