Medo bicikl vozi,
nešto mu mili po nozi.
Ispred njega zeko skoči,
meda poče brzo da koči!
I jedva medo stade,
s biciklom u blato pade
A zeka poče da se smeje
kad vide medo gde je.
Medo, prljav i ljut,
iskoči zeki na put.
Od straha utrnu zeko,
meda ga pogleda preko.
Reče on medi izvini,
a medo njemu ne brini.
Sada ćeš da vidiš, moj bato,
kako je mekano blato!
Zgrabi on zeku za uši
i bi mu lakse u duši.
Pa zeku u blatu valja,
tuđoj se nesreći smejati ne valja!
