Kad Bog ti nešto da,
a ti kažeš zašto baš ja?
I kad misliš da uzeo je sve,
on da ti što nikom nije pre.
Da ti srce osmeh i stih.
Da ti glas grub, a tih.
Da ti dušu što bol ne oseća.
Da pesmu, da svako je se seća.
Ti živi život svoj i kad drugi sude.
Svaki akord pobeda nek’ bude!
Sklopi oči da pravu ljubav osetiš.
Ne tuguj i nemoj da se svetiš!
Nek’ zagrljaj tvoj duplo vredi
i kad budu svi stari i sedi.
Nek’ anđeo na tvoje rame sleti,
da nisi k’o drugi, nek’ uvek te seti!
