Još noćas ću poželeti tebe,
i nikad više ni lik tvoj ni smeh.
Ostaje mi samo da lažem sebe,
da u drugom tražim tvoj osmeh.
Prespavaću odlazak tvoj,
zaboraviti da bio si moj.
Na dlanu drugom vidim tvoje ruke otisak,
kad već ostavljaš budi jak.
Ledja okreni požuri domu svom,
ne okreći se olakšaj srcu mom.
I bar noćas nju ne poljubi,
oživeće drugi što tvoje srce ubi.
Znam vratićeš se opet nek pijane noći,
u moje srce nezvan doći.
Ali znaj biće tad kasno.
Voleću drugog, nek bude ti jasno.
