Kad letim preko planina visoko
i najveći vrh tako je mali.
Dok ronim u vodi duboko,
taj pogled na vrh, tako fali.
More iz oblaka k’o trava izgleda.
More na dnu ne da ti da dišeš.
A mene samo jedno izjeda –
i u moru i na nebu, ne možeš da pišeš.
Iz mora izroni, pobegni oblaku,
pod drvo sedi na zemlju vlažnu!
Udahni duboko, uzmi olovku laku,
ostavi svoj trag, napiši priču snažnu!
