Kad stanem pred Boga tužan i sam,
pričam o nama samo dobro što znam.
A svaku tu laž suza mi krije,
jer istina je Bože, nas bilo ni nije.
S’ tobom sam samo godine gubio.
Što nisam bar druge ljubio?
Da znam kako se ljubav daje,
koliko pravi život traje.
Da vidim kako je kad te neko voli,
kako prava ljubav zaboli.
Da nekom kažem ja volim te,
a tebi nestani, molim te!
I sada kad istinu ja znam,
lako je biti i tužan i sam,
u kafani čekati jutra,
čuvati srce za nekog, za sutra!
I znaj sve lažno nestaje
i lažna ljubav jednom prestaje.
Lažni život da živiš prestani,
jer nema nas – nestani!
