Sakrij se u neki mrak!
Istoči sve suze iz očiju ranjenih.
Nek’ suze mrak pretvore u sumrak,
očisti prašinu sa misli zabranjenih.
Suzama se jedino speru
opiljci što ti dušu deru.
Jecaji više od reči kazuju,
uzdasi, jedini, nivo bola pokazuju.
Ali ako ikad suza presuši, stane,
taj plač najteži postane.
Tad duša peče, k’o ujed meduza,
to tako boli, taj plač bez suza!
I mislim da se u reku života
ulivaju sve tvoje suze.
Što je reka dublja, veća je divota.
Iz te reke vodu, niko ti ne uze.
Kad ispereš oči suzama čistim,
drugačije misliš o mislima istim.
Za dušu nema boljeg melema ni leka,
od očiju tvojih – isplakanih reka
