Naslonio sam svoje misli na tvoje rame.
Udobno je, mirno, žmurim, gledam one naše komedije, drame.
Čujem kako ti srce lupa,ubrzava.
Da, I dalje voli kad smo skupa.
Prebacila si koleno preko mog stomaka.
Tu mu je mesto, štaka, tu se ne boji ni snova ni mraka.
Dišeš, uspevam samo uzdahe da čujem.
Zbog tih uzdaha duboko uzdahujem.
Bojim se da ćeš nešto reći, tvoja reč ko moja pesma vredi.
Od svih te branio, dozvolio sebi da te povredi.
Čekam reč, ali, tišina.
Dišeš, srce lupa, dobro je još nade ima.
Zubima škripiš u duši ima besa.
U snu ti neko kopa po mislima, srce
pretresa.
Otvaraš oči, vidim osmeh, laknulo mi je.
Kažeš da su pri pretresu srca našli,
naše slike, nas.
Da u zapisniku piše, „našli pa zašli“!