Opet isto, bolje nisam znao.
Tebe sapleo da ja bih pao.
Isto je sve za bolje i nisam,
juče tvoj, danas svačiji sam.
Uvek ista greška,
život mi je kao vrteška.
Kao da promašaji za želje mi se lepe,
nova svitanja oči mi zaslepe.
Lažu me ljudi da mora tako,
da sudbini niko nije umako.
Ovde ni tebe ne mogu da biram,
zar sam rođen samo da statiram?
Brane mi da sam života krojač.
Zar da do smrti budem samo dana brojač?
Lažu! Nek njima na dušu ide.
Čekam dan da pobedu moju vide.
I neću da verujem u kraj.
Neko na vratima pakla uspe da zasluži raj!
Znam da ovde negde me čeka,
žena koja će voleti nekog ovakvog – bez igde ičega!
