Hajde, zagrli tog malog dečaka,
tog malog sebe što uplakan na stepeniku sedi!
Pomazi ga, objasni mu da više nije sam,
da ima tebe, da bar ga ti nikad ostavio ne bi!
Ispričaj mu kakav će kad poraste biti,
da će i on pesme pisati, pevati, piti.
Nasloni ga na grudi nek izlije sve suze dečje.
Više mu neće trebati, uskoro znaće, da sebi najpreči je.
Kaži mu da ne brine što od drugih sporije trči.
Kaži mu da zna da Bog za njega ima plan, lično mu
stazu života krči.
Da neće još dugo biti on roditelja svojih dete.
Da će svi za njega znati, a njih ako se sete!
Pokaži mu i onaj svoj omiljeni trik.
Kad zažmuri, lupi ga štapom da postane velik’!
Neka izgovori i one čarobne reči, što jače!
Otvori oči, uspeo je trik, pobedio si! BRAVO,
veliki dečače!