Postideo sam se svoje ljubavi.
Da li voleti nekog je greh, stid?
Zar se iko toliko trudi, ljubavlju bavi?
Danas lako je znati gde u moru je hrid.
Čudno ti je što dobijaš sto poljubaca,
sto osmeha, sto smešnih faca.
Veruj, ne zaspim ako bez tebe spavam!
Bez tvog aplauza život usporavam.
Strano ti je da se neko tobom ponosi,
za ljubav, dela, odgovornost snosi.
Bolesno čuva tvoj pogled od pogleda stranca.
Da moja si žena, mog života STANCA!
Nisi naučila da neko čuje tvoj savet,
pokloni ti sebe, dâ zavet.
Razumem, shvatam, ali neću da prihvatim!
Čekam sto poljubaca, zavet, ljubav.
Da mi kažeš –„Pratim”!
