Čuvao sam godinama svoje ime,
obraz svoj samo suzi dao.
Budale se izgleda ponose time,
obraz je danas svima pod kolena pao.
Poklanjao sam reči drugima,
nisam tražio da mi ih vrate.
Danas se misli bacaju psima.
Onima što gazdu uz nogu prate.
Poklanjao sam sebe, a darove nisam primao.
Osmehe sejao, kao da sam ih bacao po snegu.
Sad svi se pitaju – „Šta ako ne budem imao?”
Mnogi iza sebe ostaviće balegu.
Više ni crkva nije mesto za sveto,
istinu svaku je neko okleveto.
Kažu da ovako izgleda početak kraja.
Hoće li ostati bar nekom, nešto da se zbraja?
