Imaš decu svoju – isti otac, ista majka.
Nekom od njih život biće drama, a nekom će biti bajka.
Iste ste im pričali priče.
Jednom si mogao sa kazeš tiho, na drugo je moralo da se viče.
I misliš da baš svako tvoje dete bi
trebalo da bude bolje il’ bar isto kao ti.
I ja svojima to želim, al’ grešimo veruj!
U očekivanjima nikad ne preteruj!
Nauči dete ono sto učiti želi.
Ti, pored njega, još malo. A pred njim je njegov život celi!
I ne brini, budi miran, dao si šta treba.
Ostalo je sudbina, sreća, ono što mu dolazi sa neba.
Kad trebalo je, stiskao si. A sad bolje pusti.
Uvek se može vratiti, postati kao ti. Ako mu u životu, ikada, zagusti.
