Mojoj Petri
Dete moje, kako si me izabrala?
Zašto baš ja da o tebi brinem?
Koliko sreće, života si mi dala…
Spreman sam za tebe da živim i ginem!
Dete moje posebno, drugačija si od svih.
Često me je sram da naglas to kažem.
Znaš ko te čuva od pogleda zlih!
Znaj kad kažem da sam ljut – lažem!
Postoji li jača reč od – ponosan?
Siguran sam da je tako mala, ti jedina znaš.
Koliko se puta pitam – da l’ nije san?
Jesi li prava, postojiš li, ti živote naš?!
I budi uvek tako svoja, jaka!
Glumi, pevaj, igraj se dovek rečima tako!
Neće takva glava tvom telu biti laka.
Al’ ne brini! Tebe takvu, voleti je lako!
10.7.2020.