Na drugom kraju sveta ima jedan grad,
ove noći hladne u njemu su sad,
sto lica – dvesta potpetnica.
Neko muku muči, za papir se bori,
nekome ko u grad dođe duša se otvori.
A večeras na jednom mestu su svi,
novinari, snimatelji, ljudi pa i ti…
Neko pesme piše, neko haljine pravi.
Neko samo juri kako film da napravi.
Neko godinama bira na kojoj obali da bude,
a mi smo tu, proživljavamo ono, čemu drugi se čude.
I lud je grad, zemlja, sve ludo je.
Ali preživeti ovo svakom lako nije.
I sutra kad neko od nas ostane ili krene,
nek ova pesma bude, poklon od mene.