Eh, kako nisam mogao da vidim u mraku?
Pesmu bez muzike čujem,
umornim nogama hodam,
i saznam gde si, ko si, šta si mi?
Eh, kako nisam mogao od sunca da vidim,
dušu podelim, iscepam na tvoju i moju?
Rukom dodirnem sreću,
život povedem na put pravi.
Eh, kako nisam mogao očima da vidim
da nije sve kô što kažu?
Da bezveznim ljudima dane dajem,
ranjavam tebe, sebe…nas!
Sigurno bi i slep video što ja nisam,
potrgao iz prošlosti sve slike, rime!
Slušao jedino srce svoje,
ostao isti, tvoj, tvoje!
