Dženanu, za snagu i uspomenu!
Isplakao sam, nije vredelo.
Starim sam, već se i osedelo.
Prošle su godine, dani, ali nije rana!
Nema osmeha, nema našeg rođendana.
Pevao sam svima da bi mogao da čuješ,
da bar ti zbog mene ne tuguješ.
Ali naše pesme se ne pevaju ko druge,
one se ćute, odzvanjaju od tuge!
I nisu suze naše reči,
znaš da si mi bio i bićeš najpreči!
Sačekaj taj dan, kad pukne mi i poslednja žica.
Dolazim gore. Na torti našoj goreće opet svećica!
