Jednom ću i ja otići,
ali neću se vraćati kao ti.
Jednom će meni neko prići,
za ruku me sa sobom povesti.
Ta ruka, moj spas,
lek od tebe, od nas.
I biću na sebe ponosan.
Konačno nije sve san.
Jednom ću i ja otići,
kad bude vreme da pođu slabići.
Ti ostani, prvi put plači
što postajem od tebe jači.
Tog trena kada od tebe odem,
pun rana, tvojim kopljima izboden.
Ostani samu sebe da žališ,
sve naše, molim te, da spališ.
