Koliko noći ljubavi i čaša
da bi se čula ova priča naša.
Koliko pesama Cigani su svirali,
koliko srca žicama su dirali,
koliko suza osmeha i boli
da bi se znalo kako se voli.
Nekome ni pesma ni vino ni noći
da spoznaju ljubav ne mogu pomoći.
Ali našim dušama koje to znaju
samo akord Cigani da daju.
Da poletimo visoko bez krila,
da sve žene budu naša vila,
tužne živote proživimo k’o svoje,
očima umornim vidimo sve boje.
Koliko zora svanulo je sa nama,
voleli smo noći mi više od dana.
Koliko suza u čašu je palo,
toliko reči u pesmu je stalo.
I jednoga dana kad nam srce stane,
ovu priču pričaće ko osvane.