Konačno sam zaplakao zbog sebe.
Dosta mi je tuđe tuge.
Ne živim više tuđe živote,
razmišljam o sebi, osećam valunge.
Konačno čitam svoje nalaze, dijagnoze.
Moji lekari, lečiše druge mesto mene.
Ne zanimaju me vremenske prognoze,
ne zovite, ne izlazim, slede promene!
Na policama vidim da su mi vina već stara.
Sve što bi lako, sada me zamara.
Tuga i snaga nikad ne izlaze na dvoboj.
I da snaga ikad pobedi, tuga se vraća po danak svoj.
Konačno ću postati karakter.
Da jednom u svom filmu budem glavni akter.
Dosta mi je replika, naracije, falširanja, gade mi se
aplauzi lažni!
Nema više mesta za ostale, uz mene ostaju samo
oni, meni važni!
