Lep je dan bio,
nekako sam osetio da sam svoj, da mogu.
Lako je sa dva roga,
Ja, divim se Jednorogu.
Lep je ovaj život,
nekako sam naučio da u njemu vladam.
Svi očekuju propast
a ja se Nedođiji nadam.
Lep je ovo san,
pa sve i da se sad probudim.
Neću se sećati, neću većati.
Šta bi bilo sve i da se usudim?
Lep je ovo stih,
dvoumim se da li da bude glasan ili tih.
Hajde, olakšaj, ti izaberi.
Umesto mene ovu lepotu zberi!
