Kako da ostaneš ono što jesi,
kad za dan postaneš ono što nisi?
Kako da sačuvaš što Bog ti da,
kad nisi zaslužio, kad se pitaš zašto baš ja?
Kako da znaš šta dovoljno je,
kad svakim danom zeliš sve više?
Zaboravljaš da posle vrelog lažnog sunca
dolaze gromovi, oluje i kiše.
A jesi li se setio, ikada,
kad ljudima nećeš, da bar Bogu kažeš – hvala na svemu?
Da vidi da znaš prilike i darove da ceniš,
da ti ih da još više, da se približiš njemu.
I možda tako umišljen u svom letu lažnom,
nećeš stici da se razbiješ, padneš i shvatiš
da tvoje breme ostaje nekom tvom, tebi važnom.
O, kako je teško kad nevin zbog drugog patiš!
Zapamti, svakom Bog da krila!
I sa zlatom i sa blatom, ostani duša mila!
Pogledaj oko sebe, nasmej se, kaži – hvala!
A ako to ne znaš, ostaješ jedna ljudska budala!