Marko Milošević

Zapratite me

Lutka

Jesi li porasla? Da li bi opet isto?
Je l’ je i dalje u tebi ono dete čisto?
Da l’ osmeh si sačuvala ili ima u njemu sete?
Znaš li kad si odrasla, prestala biti dete?

Ima li igre i dalje u tvojoj duši?
Ili sa godinama lepo nestaje, nešto te pred san guši?
Gde ti je ona tvoja lutka, ima li na njoj prašine?
Ima li onog ringišpila da te opet u visine vine?

Rasteš li i ti sa dušom što raste pored tebe?
Poželiš li nekad da nađeš onu staru sebe?
Trudiš li se da se setiš bar koja je to nedelja bila,
kada si poželela da odrasteš, kad si požurila ka snu
koji si još kao dete snila?