Čudan je ovaj moj grad.
Decenija prođe, meni k ̓o onomad.
Grad pesme, umetnika, dûša, raje,
rupa od metka, ljubavi akustiku daje.
Čudno je, jer zapravo ovo moj grad nije.
Razlike kô da su iste, različit se osećam srećnije.
Čak i kad od magle ne vidim ništa,
mahale su mojoj duši skloništa.
Čudan je ovaj grad, možda nekad i bio je moj dom.
U prošlom životu, sigurno sam pevao Čaršijom.
I ako je često u mraku, njegova su svetla jača!
Taj miris života, ćevapa, savijača.
Čudan je ovo grad i zauvek će moj biti.
Mada nije bio moj, ali morao sam ga prisvojiti.
Moj je sav taj Sevdah – zamisli tuga se peva!
Nema ovako nigde, do Moga Sarajeva!
