Svaku moju istinu svojom tajnom si sakrila.
Moja krv na tvojoj hladnoći je vrila.
Ti i ja, nebo – zemlja.
Bela kuća zidana na sred Kremlja.
Na svako moje „hajde” ide negacija.
Ti svoja, ja naša frakcija.
Po potrebi vladaš, po potrebi opozicija.
Ja vojnik u ratu, ti u rezervi policija.
Na svaki deseti zagrljaj grliš.
Srce melemom namažeš pa oprliš.
Teraš me na greh, da bi me grešnim zvala.
Ja sve za tebe, ti onomad stala.
Ovo su istine moje, tvoje istine su veće.
Znam, niko ne bi izdržao moje gluposti, tuge, nesreće.
Konačno shvatam da sve to su tvoji signali.
Sad jasno. Nismo postali jedno, da bismo
na razlikama pali!
