Ne mogu se uhvatiti ni za glavu ni za rep.
Rep nemam, ostaje mi glava.
Glava kao trošni crep,
malo pomeriš, cela kuća prokišnjava.
Jesu li mi sve ovce na broju?
Kad imaš puno, lakše izgubiš po koju.
Na plotu fali po neka daska,
Kako neke glave vole da im se laska.
Ko rano rani, dve sreće grabi.
Prvu da umoran je, drugu da telo rabi.
Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
Kako onda pismo šalješ, ne nose ga dživdžani?
Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.
Čemu drugom kopač jama da se nada?
Kažu, o mrtvima sve najbolje,
pa makar bilo i preko volje.
Uzmi sve što ti život pruža,
nekom je u ruci puna trnja ruža.
Kažu, kruška ispod kruške pada.
Ista li su sva jagnjad iz stada?
Ako ih ne možeš pobediti, onda im se pridruži.
Zar iko vide kokoš sa lisicom da se druži?
I da, bolje ikad nego nikad!
I bolje uvek nego ikad!
