Neko je Sine, nekad ubijao ljude!
Ubice nek ubice ubiju. Ali, što nedužne na smrt
da osude?
Neko je nekad ubijao decu, Kćeri!
Zamisli, ko ljudi izgledaše te zveri.
Ej, Ćerko, zamisli – nevinu decu!
Samo zbog imena što dobiše po nekom proroku
ili svecu.
Neko je nekad druže palio kuće!
Ali Dom ne gori, goreše samo kamen, daske, pruće.
Nekad ljudi ljudima okrenuše leđa.
Zar pogled na krst ili meseca deo može da razboli,
da vređa?!
Neka leđa. Ali Bože, bar danas okreni im glave,
otvori im oči, nek oproste. A ako ikad mogu –
i zaborave!
