Upozorio sam neprijatelje da mi mogu prijatelji biti.
Rekao im da ne pucaju jer će sa mnom i sebe ubiti.
Zapretio im da ću im za kaznu oprost dati,
sve što mi ukradu, opet imati.
Obećao im dve istine za laž svaku,
za kap otrova – lekova šaku.
Za svaku izdaju i klevetu,
Lovora venac već im pletu!
Zakleo se da se neću svetiti,
mrtav ozbiljan osmehom im pripretiti.
Kaznu ću služiti sa njima u samici.
Gledati ih u oči, u tamnici.
Zastave ću im obojiti u belo,
zategnuti im naborano, namršteno čelo.
Dušom svojom, i bez ispaljenog metka,
pobediti ih, oprostiti im. Pa opet, ispočetka!
