Nikad me nisi pitala da ti otkopčam haljinu,
uvek sam ti je zakopčavao.
Uvek bi prva zaspala, tražila da budem tih.
Ti galamila, dok sam ja spavao.
Ruke su mi uvek hladne,
osim kad trebaju tvoje da zagreju.
Tuge moje već znaš,
dosadan sam ti, drugi mi se smeju.
Krevet naš ti je mali,
poklonima svaki zub vidiš,
iskrenost za tajne menjaš.
Sledeće je da me se stidiš?!
Nisi to moja ti, nismo to naši mi.
Seti se naših „ljubav” obraza.
Nasmej se, reci!
Naše „Volim te” nikada neće postati fraza!
