Noć nekako izgleda drugačije pored tebe,
nema tame u mom vidokrugu.
Ne treba mi mesec, zvezda, sad i lampa mi smeta.
Prstima te opet upoznajem, godinama osećaj isti,
kao u začaranom krugu.
Za bolest svaku uz tebe ima leka,
strahovi ne postoje, sumnje menjaš činjenicama.
I tako već dugo osećaj spokoja, kad slabija brani
od sebe jačeg!
Verujem da i smrt pored tebe, neće značiti kraj.
Da! Tog dana ću biti isti kao danas, sa ovim
pogledom, osmehom.
Imalo se života za živeti, pa i nek večno naša
večnost traje!
