Marko Milošević

Zapratite me

Noć stradanja

Raskopčaj još samo jednu kopču na već do pola
otkopčanoj bluzi.
Naredi mi da ostanem, naredi da odu svoj svojoj
posluzi!
Noćas ti neće trebati haljine, postelje čiste.
Noćas si moja, noć ova neće biti kô ostale noći iste.

Skini to zlatno prstenje sa ruke, te dukate sa grudi.
Zamisli da ništa nemaš, noćas me posudi.
Sad zaboravi na sve protokole, manire.
Ispričaj mi pismo, noćas nemaš kurire.

Spusti tu krunu na zemlju čije je zemlje kruna.
Sakrij me od čuvara, odvedi nas do tajnog podruma.
Ispod zemlje, ne može ti niko ništa, samo iznad
zemlje ovom zemljom vladaš!
Ova noć je ona za koju vredi živeti ili zbog koje
stradaš!