Jedino teže od toga da sâm stvoriš od nule,
jeste da obuješ očeve stare cokule.
Da njegov tron shvatiš kao početak, kao svoju nulu,
na njegov dvorac, dodaš svoju kulu.
Nula je ništa, ona se ne gubi.
Ali sa mnogo nula lako se poludi.
Gubi se glava, obraz, prezime, pa i ime.
Ako dodaš na puno nula još nulu koju, uspeo si sine!
Kad rođenjem dobiješ sve, neko tvoj sve svoje ti da.
Ne boli ništa ni kad se proda, za noć proćerda.
A kad otvoriš poklon, a shvatiš da još uvek nije tvoj,
uzmeš tog poklona mustru, napraviš isti, još lepši,
svoj!
E, tada si veliki, svoje nove cipele i odela oblači!
Bravo sine, Prinčevi retko postanu od Kraljeva jači!
