Zašto prema ženi treba da budeš loš?
Zašto te žene žele samo kad si ološ?
Zašto moras da glumis, da budes hladan?
Zašto čim je previše zavoliš, postaješ jadan?
Znaš da žene propalica o njima najviše brinu,
a za one što žele da ih maze, teško im je i da se skinu.
I zašto ako joj pokloniš sebe, daš joj ljubav ludu,
ona postaje nesrećna, sve svoje iskreno pretvara u zabludu?
Sad svaki dan za koji ti je nekad rekla hvala,
pretvara u dosadu, ti za sve sto radis ispadaš budala.
I miris tvog znoja u smrad se za noć pretvara.
Pitaš se i sam jesi li bio takav, ili si sad drugi, možda oko vara.
Sve tvoje price sad su joj ispričane.
Nema više zavoja da vida ti k’o nekad rane.
I svaku manu svoju što priznao si joj ikad,
čuva u sebi, vrline zaboravlja, a mane nece nikad.
I trgnite se žene, ako ste prave,ne budite k’o druge iste.
Nama koji vas volimo, vaše kose su uvek čiste.
I budite kao onda, jer takve vas naše srce voli.
Ne terajte nasu dušu da vas zbog ovog danas ostavi, za dan preboli.
Marko Milošević
14.7.2020.
