Vidi li neko oko to, da li je boje plave kakve ga
ja vidim?
Razume li neko osmeh taj, kada ga dobijem,
samom sebi zavidim.
Čuje li neko glas taj, kaže li zaista TATA ili se
čini meni?
Oseća li neko tako dodir njen, ništa mi ga na
svetu, nikada ne zameni.
Ima li iko žensko zlato, ili samo meni taj zubić
toliko sija?
Može li da voli iko toliko? Postoji li veća ljubav
nečija?
Ima li lepšeg imena na svetu, znači li Petra
nekom što meni?
Da li se ikad rodio iko? Nije, to znam – nju da
mi zameni!
