Još te se sećam, živiš u meni,
a nigde slike da vidim tvoj lik.
Da stvorim tebe, da tebe vratim,
nikako da naučim trik.
I baš svaku noć te sanjam,
u znoju al’ sa osmehom budim se.
Da živim ovaj život bez tebe,
više i ne trudim se.
Plačem u slobodno vreme,
svi o tebi, a ja menjam teme.
Gradom šetam dok ptice stoje,
ruka prazna najmilije moje.
Tuđe rođendane slavim,
Svoj zaboravim.
Uvek istu želju poželim,
istinu sa Bogom da podelim.
Ako ikad plač moj čuješ,
ako osetiš onaj pogled moj,
nemoj da me proklinješ, psuješ.
Seti se. Nekad bio sam tvoj!
