Koliko milja i mora smo prošli,
vetar u jedra uvek jurili,
sa dobrim ljudima piće i priče delili,
ali uvek nekuda žurili.
Koliko kamenja u moru smo videli,
koliko valova il’ talasa prošli.
Svakoj se bonaci zajedno radovali,
ali na kraju svojim kućama pošli.
Toliko dobrih duša na jednom mestu,
različitih lica, stavova, vere.
Ali pogleda blagih i srca čista,
jedni druge ne bi mogli da iznevere.
I godine svake makar mi i starili
plovićemo skupa po zlatnome moru,
radovaćemo se, piti i pevati,
sa smehom i ljubavlju dočekati zoru.
I nek’ brod spoji što niko ne može!
Ne razumeju drugi, ali mi znamo.
Negde u lijepoj njihovoj
mi lepe naše drugove imamo.
