Sedim, danima pijem.
Sa sobom, sobom i sobom bitke bijem.
Njih su trojica, a ja sâm.
Ranjen, padam.
Iznad sebe vidim likove ljute.
Zar ćeš samog sebe ubiti, zar i ti Brute?!
Zaslužio nisam od sebe pomilovanje.
Da me je bar bilo za sebe više, za druge manje.
Krvav sam, uplakan, sebi i svojima jadan.
Neće trebati još mnogo da postanem hladan.
I gle, moj Bog mi neku snagu sad kroz telo pusti.
Sâm sam, protiv trojice sebe, on mač mi pored ruke
spusti.
I setih se kako sam nekad dobro znao
boriti se za sebe, pobede nizao.
Stegnem mač, posečem tom sebi, sebi i sebi
poludele glave!
Sperem sa sebe krv, umijem se vodom.
Ovu pobedu ostavljam drugima da slave.
Taj mač, dar od Boga, vratim u korice.
I ovaj put sam uspeo, pobedio sebe,
ponovo rumeno mi je lice!
