Dođu čoveku u životu dani
kad svi dobri ti izgledaju pogani.
Kad te strepnje i crne misli obuzmu,
osmehe, radost, sve atome snage uzmu.
Kako da objasniš i sebi i drugima
da mesto crnih misli, svojima sebe moriš.
Kad vidiš da za izlaz sto vrata ima,
al’ nemaš snage ni jedna da otvoriš.
U okrugloj sobi ćošak tražiš
da sakriješ se od svih što pitaju te šta je.
Od proroka lažnog savete potražiš,
što glumi Boga, koliko prava sebi daje.
A niko osim tebe ne zna put bolje,
na koji god da kreneš, za tebe je najbolje.
Jer na svakom putu ti imaćeš nas,
one s kojima ćeš uvek biti srećan, kao što si i danas.
