Hoceš li se kajati, ne pitaj, jer znaš.
Kada će to biti? U zoru il’ pred san?
Hoceš li zaplakati u snu il’ na javi,
da li dok čekaš ili ispraćaš dan?
Nemoj se kajati za sve što jesi bio,
to duša tvoja uzima na sebe!
Ali plači za onim što spoznao nisi,
niko to nije i ne može mesto tebe!
Čim kreneš da se kaješ – odustani!
Sebe da kinjiš i kriviš, prestani!
Ispovedi se sebi, sebi oprost daj,
lakše će srcu biti, zaspaćeš lakše, znaj!
Ma ipak, pokaj se i plači i voli,
jer lakše je srcu koje to može!
I jedino ono što vredi u tebi
je ono što imaš kad zagrebeš ispod kože.
