Hoceš li se kajati, ne pitaj, jer znaš.
Kada će to biti, u zoru il’ pred san?
Hoceš li zaplakati u snu il na javi,
da l’ dok čekaš il’ ispraćaš dan?
Nemoj se kajati za sve sto jesi bio,
to duša tvoja uzima na sebe.
Al’ plači za onim sto spoznao nisi,
jer to niko nije i ne moze mesto tebe.
Ma ipak, pokaj se i plači i voli,
jer lakše je srcu koje to može.
I jedino ono što vredi u tebi,
je ono što imaš kad zagrbeš ispod kože.
