Ponestaje mi reči, ali počinju da vrede.
Sunđer suv, sve više tragova od krede.
Ponestaju mi rime, ali misli sve više teku.
Blata komad menjam za najtvrđu opeku.
Ponestaje mi za priče tema,
sve češće u stihove navire trema.
Ponestaje mi mastila u životnom peru,
ostaje sve moje, duboki tragovi se teško speru.
Ponestaje mi, ali ne staje.
Uzimam i što mi se ne daje.
Ponestaje sve više od onog što mogu da ponesem.
Trag moj traga za onim što iz sebe istresem.
