Potraži me, pozovi sa neba ako odes pre mene.
Pola veka kraj tebe sam bio, neću znati ni minut bez tebe.
Nemoj u sledeći život da kreneš, nego zamoli još na kapiji da me dovedu.
Kažu da džabe je raj jednoj bezgrešnoj babi, kad nema pored sebe pomalo grešnog dedu.
Ako ipak odluči Bog da ja prvi odem, pa me odnese Vragu,
kapiju necu preći, čekaću da te prenesem, kao onda, na našem kućnom pragu.
Jer nas dvoje ovde smo prošli i pakao i raj,
Isto nam je – početak bi raj, briga nas kakav je kraj.
A možda i nedeljne jedne večeri, kad pospremimo veliki trpezarijski sto,
ispratimo decu, unuke, zauzmeš na mom ramenu svoje mesto –
zažmurimo, usnimo u krevetu našem poslednji put.
I probudimo se opet – mladi, lepi, da ponovo krenemo na naš put!