Proroci

Ej, lažni proroci! Ej, lažni vidari!
Pa kako ne videste da zlo će da udari.
Zato ste znali uvek hoće li neko nogu da nažulja.
Koliko je ljudi čekalo reči lažne vašeg na stolu
pasulja!

Pa gde ste svi vi vidoviti?
Kako niste znali kakva će muka biti?
Da će se svi bojati, da svet će stati?
Gde izgubiste tu kartu? Ej, prevaranti!

Što niste rekli mladencima da svadbe neće imati,
svim glumcima da filmove neće snimati?
Ako ste ljudi, kô što kažete, od Boga dani?
Da, jeste od Boga, al’ ne šamani, nego šarlatani!

Pa ako vam je misija da predvidite zla,
što niste ovo znali, bića lažna ohola?
Možda ste čekali ove ljudske muke,
nesrećni da opet dolaze, novac da vam daju,
trljate ruke?!
I onda opet sugerišete onima bez sreće

da su došli u pravi čas, da bez vas ih biti neće.
I na svaku suzu, vi kupite dukat novi.
Đavolska su rabota novci, zlato se lakše broji.

Sad sam siguran da samo Bog zna i odlučuje.
Možda i ima on glasnika svog, al’ tog skoro niko ne
čuje.

I nek svako posle ovog nađe u sebi proroka
za svoj mir, za ljubav, život, za spas od poroka!