Ohladiću glavu, moram da se od svega pomerim,
sa samim sobom ostanem, odluke i život premerim.
I nekad ne znaš šta, ali nešto te muči.
I najslađi kolač kad jedeš svaki dan, brzo ti se smuči!
Teško je prepoznati i priznati greške svoje.
I sudijama treba porota, osuditi sami nekog se boje.
I nije Kadiji lako pred sebe Kadiju da stane,
jer zna u kom članu piše da se lako vrline pretvaraju
u mane!
Loše sam, ne volim ipak da sam sâm,
plašim se ove tišine, moj život bez tebe, drugih, je
uzaludan.
I onda sve svoje grehe proživljavam opet sa samim
sobom,
drugima mnogo lakše praštam, razum menjam
potrebom.
I da, mnogo toga ne znam zašto sam uradio.
I ne gubim vreme za smišljanje laži da bih se vadio.
Ipak, znaj, srećan sam jer vidim da ako sad na
prošlost podvučem crtu,
u velikom sam plusu, imam još mnogo kredita
i dalje sam na putu ka Rajskom vrtu!
