Sanjamo! Da li u snovima neke druge živote živimo?
Ili nam snovi služe da ove svoje, doživimo, bolje proživimo?
Jesu li svi ljudi koje ovde znamo,
u nekim drugim, čudnim, ulogama sa nama i tamo?
I sanjamo smrt da bi ovde neko živeo duže.
Sanjamo da propadamo u ambise, da satima se penjemo na bez kraja uže!
I moto života ti je da san postane java.
Ko to izmisli? Kad tamo je veći, i užas i strava!
Ljude koje si ikad video u snovima vodiš na nepoznata mesta.
Nekad bi da san traje, a nekad se budiš smesta!
I toliko brzo se trgneš, da zaboravis za sekund sta tamo je bilo.
A nekad ceo vek pamtiš šta se u tvom snu snilo.
U snu, okretom glave, promeniš priču.
Bebe se u snu smeju, nemi viču.
Većina ostvari neke svoje fantazije.
Neko se ne boji nčega, ni eutanazije.
Život je ipak pravi onaj u kom nam se oči vide.
Ono što sanjas dok žmuriš i to uz život ide.
I znaj,ne postoji drugo mesto gde duša ode dok spava.
U snu se odmori, budan sanjaj i nemoj nikad SAN da te zavara!
Marko Milošević
11.4.2020.
