Sanjamo! Da li u snovima neke druge živote živimo?
Ili nam snovi služe da ove svoje doživimo, bolje
proživimo?
Jesu li svi ljudi koje ovde znamo,
u nekim drugim, čudnim ulogama sa nama i tamo?
Sanjamo smrt da bi ovde neko živeo duže.
Sanjamo da propadamo u ambise, da satima se
penjemo na bez kraja uže!
I cilj života ti je da san postane java.
Ko to izmisli? Kad tamo je veći, i užas i strava!
Ljude koje si ikad video u snovima vodiš
na nepoznata mesta.
Nekad bi da san traje, a nekad se budiš smesta!
I toliko brzo se trgneš, da zaboraviš za sekund
šta tamo je bilo.
A nekad ceo vek pamtiš šta se u snu snilo.
U snu, okretom glave promeniš priču.
Bebe dok sanjaju se smeju, nemi viču.
Većina ostvari neke fantazije.
Neko se ničega ne boji, ni eutanazije.
Život je pravi kada nam se oči vide.
Ono što sanjaš dok žmuriš i to uz život ide.
I znaj, ne postoji drugo mesto gde duša ode dok spava.
U snu se odmori, budan sanjaj, nemoj nikada SAN
da te zavara!
