Koliko li falim jednoj maloj duši,
koliko puta poželi da sam tu?
Hoće li iko suze da mi osuši
da duši toj kaže da živim za nju!
Koliko puta je htela da me vidi,
pitala se uvek, što daleko sam?!
A ja samo kažem – idi dušo idi,
gde god da si, pored tebe sam!
Ni godine, ni dani ni kilometri puta
neće da razdvoje ove duše dve.
Čuvaću tu dušu da nikada ne luta,
znaće da sam tu, uvek i za sve.
Sine moj, Niko, tatina dušo čista,
kad god ja ne mogu, nek’ čuva te moj Bog!
Iako nam je sudbina izgleda ista,
budi srećan i raduj se zbog tog!
