Upregni naše ništa da nas odvede do kraja.
Zadnje atome našeg ničega u špediter stavi.
Sećaš se početka, obećanog beskraja?
Zar je ovo to, zar se tek posle kraja beskraj javi?
Molim te, amove stavi na naše svemoguće,
posle svega nestalo je i moguće.
Kako smo leteli, kô da čovek stvarno ima krila!
Samo tvoj bio, jedina moja bila!
Molim te, natovari na leđa sve naše tovare.
Dozvoli svima da nam po prošlosti rovare.
Možda neko uspe nešto lepo da iskopa,
pre ljubavi nam nestajanja, pre potopa?
