Osećam da sam kriv – svi kažu nisam.
Sa presudom se budim. U snu, u sebi, kriv sam!
Osudio sam sebe, bez dokaza u zatvor strpao.
Lakše mi je tako, svoju dušu bih napolju odrpao.
Izneo sam navode svedoka kojih nema.
Bog mi je svedok, praštanje nije tema.
U samici sam već dugo, a da me niko za zločin ne
pita.
Šta da kažem – nema oštećenog, nema sudije da
kaznu pročita.
Koliko godina treba da odslužim ovaj greh?
Ja kažem doživotna, drugi to vide samo kao peh.
Kako da se vladam, kaznu skratim,
opet zaslužim da mir svoj vratim?
Osećam se krivim, svi kažu nisam.
Ubeđuju me, kunu se da čist sam.
Ne prihvatam zakone jer u njima nema mog dela.
Kriv sam, čekam to jutro, slobodu, da oprostim
što mi duša nije odolela!
