Voliš nekad nekog, al’ za noć to prestane.
Dođe ljubav nova, tek stara tad nestane.
Godine nestaju, već se samo ređaju,
uspomene, dušu moju, tužnu vređaju.
Život nek’ ti sada najbolje donese!
Svaku suzu moju vetar nek’ ponese,
daleko, što dalje od srca mog,
da oprostim za života svog.
Daleko, što dalje od srca mog,
da ozdravim, a nju nek čuva Bog!
Ljubio si nekad, tako beše strasno!
Ugasi se ljubav, za sve posta kasno.
Osta bol i tuga da duša preboli,
oprostiti neće, ali opet voli!
